INKLUZIJA Kada govorimo o inkluziji dece sa smetnjama u razvoju, uglavnom mislimo na obrazovnu inkluziju. To svakako jeste često pitanje i odluka koju roditelji teško donose. Da li upisati dete sa smetnjama u razvoju u redovnu školu, da li će mu škola i učitelji pružiti svu moguću podršku? Da li će deca biti razumna i spremna na prihvatanje i poštovanje različitosti? Da li će i pored sve dobre volje i truda, redovna škola ipak moći da zadovolji potreba deteta i pomogne u dostizanju maksimalnog nivoa funkcionisanja ili prednost dati specijalnoj školi koja ima svu moguću tehnologiju, didaktički materijal, znanja, sposobnosti i veštine za rad sa decom sa svim specifičnostima, ali je ipak specijalna? To je večito pitanje i kako god da odluče, roditelji su u pravu. Ono što je činjenica kada govorimo o našoj zemlji, jeste da redovne škole nemaju potrebne stručnjake koji su školovani upravo za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Imaju pedagoge i psihologe, koji su senzibilisani i imaju učešće u radu, ali taj rad bi svakako trebao da predvodi defektolog. Inkluzija je izuzetan korak i neprocenjiva je, ali da li je baš tako i u Srbiji? Za sada nije, ali se nadamo da će se kroz godine rada, ipak videti i osetiti pomak. Svakako da u vidu uvek moramo imati dete i njegove potrebe, a nikako samo i jedino dijagnozu deteta. Ali ipak, najrazumniji pristup je prihvatiti da postoje različiti vrtići i škole, a u odabiru škole trebamo da se rukovodimo konkretnim detetom i njegovim potrebama. Ono što mi možemo uraditi, bez zakonskih regulativa i izmena na tom nivou, jeste svojim primerom pokazati da je socijalna inkluzija itekako moguća. Budući da ne postoje dve iste osobe, svi smo mi različiti u mnogo čemu i sa tim stavom treba od najranijih dana podizati decu i učiti ih da poštuju različitost. Uvažavanjem razlika ovaj svet postaje bolji i bogatiji.
Posted on: Mon, 02 Sep 2013 07:16:45 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015