Vinski turizam u Srbiji Vinske ture su u svetu odavno hit. Ljubitelji vina krstare širom Evrope, ali i drugim kontinentima, svuda gde se proizvodi kvalitetno vino, istražujući nove ukuse i užitke. Pravi mamac su lokalna vina i kuhinja. Razvijena je ozbiljna turistička ponuda u kojoj uživaju milioni korisnika. U Srbiji je vinski turizam u povoju. Prvi i do sada najveći korak učinila je Turistička organizacija Srbije (TOS), koja je u saradnji s lokalnim turističkim organizacijama i vodećim vinarijama i vinskim podrumima napravila program za ukupno osam vinskih tura. U tu svrhu objavljena je obimna publikacija „Putevi vina Srbije“ i urađena internet prezentacija, u kojima su objedinjene sve informacije vezane uz ovu specifičnu turističku ponudu. Ljubiteljima vina se tako pruža mogućnost da organizovano, posredstvom turističkih agencija, ali i individualno, posete najveće i najznačajnije vinske podrume i vinarije, da se upoznaju s njihovim vinima, bogatom tradicijom vinogradarstva i vinarstva, ali i drugim turističkim i istorijskim znamenitostima na tom putu. Najvažniji deo programa je degustacija vina, najčešće u podrumima gde se vina i proizvode, ili u prikladnim prostorijama (vinotekama, hotelima, salonima i sl.). Najčešće se degustira 3-5 različitih vina iz podruma, a za VIP goste, ako za to postoje uslovi, degustacija 1-2 vina iz specijalnih serija. Uz degustaciju se organizuje i prigodno posluženje ili ručak. Po rečima Raška Vlastelice iz TOS-a, turama koje mogu trajati od jednog sata do nekoliko dana, obuhvaćena su 42 vinska podruma. Podrumi su prilagođeni za posete od dvadesetak do maksimalno nekoliko stotina posetilaca. Pored toga, tu je i kompletna infrastruktura, koja prati ovakve programe: hotelski smeštaj, restorani, transport... Pored vinara, koji su se najbrže i najlakše organizovali, predstoji veliki deo posla da vinske ture zauzmu značajnije mesto u turističkoj ponudi domaćih, ali i inostranih putničkih agencija. U TOS-u nismo mogli da dobijemo tačne podatke o broju turista koji tokom godine pohode vinske puteve Srbije. Zvanično, puteve vina organizuje još uvek mali broj agencija, mada su brošure, koje je uradio TOS, rađene tako da pomognu i individualnim putnicima. Razgovori s neposrednim nosiocima ovih programa, vlasnicima i zaposlenima u vinarijama i vinskim podrumima, potvrđuju nam da većina od ranije ima iskustvo, neki čak višedecenijsko, s posetiocima koji su dolazili da degustiraju njihova vina. Najviše gostiju dolazi u vreme vinskih ili drugih lokalnih svečanosti, a tokom godine individualno. Posete organizovanih grupa, preko turističkih agencija još su retkost, a broj posetilaca gotovo beznačajan. Ali su, zato, sva dosadašnja iskustva izvanredna. Stranci su oduševljeni kvalitetom i izborom domaćih, pre svega autohtonih vina. I u TOS-u i u vinskoj industriji veruju da će se to veoma brzo promeniti nabolje. Uostalom i jedni i drugi, a pogotovo vinari, ozbiljno se pripremaju, kako sa sve boljim izborom kvalitetnih vina, tako i sa svim drugim uslovima: adekvatnim prostorijama za prijem što većeg broja posetilaca, pratećom ugostiteljskom i hotelskom podrškom, obrazovanim kadrom koji govori svetske jezike, vanpansionskom ponudom... Vinska kolevka Na ovom putu, koji vodi od severa prema jugu, prvi put su „vina s peska“, sa tri lokaliteta: Palić, Čoka i Biserno ostrvo kod Novog Bečeja. Vinarska tradicija Subotičko-horgoške peščare u Bačkoj duga je preko dve hiljade godina, a najveći napredak postignut je posle prodora filoksere u Evropu, u drugoj polovini XIX veka. Na ovom putu ljubitelji vina mogu da posete jedan od najstarijih podruma – u Čoki, osnovan 1903. Ovaj podrum, sa rustičnim ambijentom, ubraja se u retke raskošne spomenike vinske kulture. U grupu starih podruma spada i Podrum Palić, nastao na mestu nekadašnje Poljoprivredne škole osnovane 1896, koji je nastavljač stare vinarske tradicije Subotičko-horgoške peščare. Nažalost, ovaj podrum je poslednjih godina u velikoj krizi i trenutno je u stečaju. Na kraju, tu je Biserno ostrvo, na kome je grof Lipot Rohonci zasadio sortu muskat krokan i sagradio manji zamak sa vinskim podrumom – koji i danas postoji. Vino krokan je bilo veoma popularno i prodavalo se u Budimpešti, Londonu i drugim tržištima Evrope. Drugi put vina u Vojvodini vodi do Fruške gore, odnosno Srema, u kome je vinogradarstvo među najstarijim u Evropi. Prvu lozu na blagorodnoj zemlji na bregovima Fruške gore zasadio je rimski car Prob, pre hiljadu sedamsto godina. Čokot je bio i ostao stožer života mnogih karlovačkih naraštaja, a karlovačko vino je blistalo širom Evrope. Tokom nekoliko vekova Karlovci su smatrani za srpsku prestonicu vina. Autentično vino ovog kraja je bermet, koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD, a prema nekim podacima bermet se nalazio i na vinskoj karti „Titanika“. To je posebno likersko vino, koje liči na italijanski vermut, ali se proizvodi na drugi način, maceracijom više od 20 različitih trava i začina. Treći put vina iznad Save i Dunava vodi u Vršac, gde, prema nekim istorijskim izvorima, vinogradarstvo datira još iz vremena Dačana i rimske vladavine, a prvi pisani podatak o tome potiče iz XV veka. Na početku puta za manastir Mesić nalazi se veliki vinski podrum „Helvetia“ koji je 1880. sagradio i opremio švajcarski trgovac vinom Bernhard Štaub. Koliko je vinogradarstvo značajno za ovaj grad, svedoče i činjenice da je vinova loza u grbu grada od 1804, a niz detalja na fasadama starih kuća ima motiv grožđa. Krajem XIX veka u Vršcu je bilo više od 10.000 hektara vinograda. To je bilo najveće vinogorje u Ugarskoj, a prema tvrdnjama nekih statističara i u Evropi. U vinogradarskom centru ovoga kraja, u Gudurici, od 425 domaćinstava 80 neguje oko 100 ha vinograda, što sa plantažama Vršačkih vinograda od oko 1.000 ha ovo selo stavlja na prvo mesto u čitavoj Srbiji. Podrum „Vršačkih vinograda“, jedan je od tri najveća vinska podruma pod jednim krovom u Evropi. Posetioci u vinskoj turi obilaze dva starija podruma, u Gudurici: najpre manji iz 1871, a potom i drugi, iz 1875. u kome se vrši degustacija vina. Put vina Smederevo I u Smederevu je tradicija vinogradarstva veoma duga. O tome svedoči vinski podrum PK „Godomin“, izgrađen 1909, koji je i sada u funkciji. Podrumi kapaciteta 20.000 tona, raspolažu bačvama zapremine od po nekoliko hiljada litara. Danas su primat preuzeli mali podrumi, kao što je Mali podrum „Radovanović“ iz obližnjeg Krnjeva. Put vina kroz Srbiju vodi dalje na Oplenac, gde je 1903. u selu Banje osnovana Venčačka vinogradarska zadruga i podrum vina kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, koji su proneli slavu oplenačkih vina širom Evrope. Tada je u Topoli i okolini bilo oko 1.500 ha vinograda. Zadrugari su pod nadzorom tehnologa uglavnom iz Francuske počeli da proizvode vino, konjak, pa čak i šampanjac. Šampanjac se danas, ponovo, proizvodi u Podrumu „Aleksandrović“ iz Topole. Jugoistočno, u Negotinskoj krajini, vinova loza se gaji još od rimskog doba. U vreme dok je filoksera harala vinogradima Francuske, sedamdesetih godina XIX veka, Krajina se pojavljuje kao izvoznik vina u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju, jer domaćoj lozi, uzgajanoj na pesku uz obale Dunava, filoksera nije mogla da naškodi. Prva Vinogradarska zadruga u Negotinu osnovana je 1890, a krajem XIX veka Krajina je imala najveće površine zasađene vinovom lozom u Srbiji. Na ovom vinskom putu najveća atrakcija su Rajačke pimnice – jedinstveni arhitektonski kompleks vinskih podruma, koji je nastao od polovine XVIII veka do tridesetih godina prošlog veka. U tom jedinstvenom kamenom gradu oduvek je stanovalo vino. Pimnice su građene od tesanog kamena i od brvana. Kuće su ušorene i povezane ulicama, sokacima i trgovima. Podrumi su delimično ukopani, dva metra u zemlju, kako bi temperatura vrlo malo varirala tokom godine, a na spratovima su prostorije za boravak u doba berbe ili negovanja vina. Na istoku Srbije Put vina vodi u Knjaževac, gde vinogradarstvo i proizvodnja vina, takođe, datiraju iz doba Rimljana. Najstariji vinogradi u ovom kraju su na Džervinovom brdu, iznad grada. U Knjaževcu je 1927. osnovana i Vinarsko-zemljoradnička zadruga, treća takve vrste u Srbiji i izgrađen je vinski podrum. Šezdesetih godina zadruga je prerasla u Podrum „Džervin“. Posetioci danas, pored dva podruma, mogu da obiđu i Muzej vinarstva, u okviru postavke etno-parka. Poslednja etapa na putu vina vodi u Župu ili srpsku Šampanju, kako ju je 1904. nazvao francuski konzul Deko, jer ima sličnu klimu francuskoj oblasti Bordo. Okosnicu razvoja vinogradarstva i vinarstva od šezdesetih godina XX veka činili su „Vino Župa“ iz Aleksandrovca, i „Rubin’’ iz Kruševca, a danas je tu još čitav niz malih vinara. Od 2000. godine u Aleksandrovcu, u podrumu poljoprivredne škole, postoji i Muzej vinarstva.
Posted on: Fri, 09 Aug 2013 15:26:51 +0000
Recently Viewed Topics
© 2015