"..... Ja. Nekoliko spoznanja u samoci neka ti kazu kako sam - covek si od duha i razumeces. Zalosno u mom zivotu dolazi od ljudi. Istina je da me tek bolest ili ovako kakva nezgoda veze za moju sobu i stavlja dusu moju u njen pravi polozaj i telo moje u mir i lepotu, koja njemu jedino dolici. Kod kucnih vrata prestaju uticaji i ljudi i ako nas zli ljudi pohode oni, na pragu, s blatom otru i zle namere i u predsoblju ostave teske reci. O, kako jasno sada vidim koliko treba postovati svoje telo i voleti svoju dusu. I kad ovako u samoci provedem neko vreme i izolovan od uticaja zlih ljudi i ruznih stvari pogledam mutnu reku za sobom nailazi na mene nepodnosiv osecaj, i nije to kajanje, nego neka bezgranicna zalost da je to sve moralo biti, sve, sve to, svi dani, sve noci, sve niske misli, sav jadni nemir, sve crne zelje, sve ruzno, lazno i odvratno. U sudbini svojoj vidim tisucu tudjih prstiju i osecam prisutnost pokojnika u zivotu svom. Sve se vise gubim Ja nego sto zivi ovo delo, tisucu volja zivih i pokojnih i ono pletivo lazi i greha i nemogucnosti i nepravdi mojih i tudjih, vise tudjih nego mojih, jer sebe tek duboko slutim. Ja nisam Ja! I niko nije on sam! I u samoci nisam vise sam, jer u meni su svi duznici i svi verovnici, jer me u ogledalu stalno ceka slika moga oca i jer u meni zivi jasan glas matere moje. O, zivi i pokojni u meni, teret su velik i neminovan su zakon, ali ce ih osenciti moja bela dusa i oni ce biti nesto, sto je bilo, jer je ona jaca i od zivih i od mrtvih. To je moj via crucis ( lat. krizni put). To je konac i pocetak covjeka, koji je s bogom i djavolom bio na per tu i koji je prislusnuo zivot kosmosa i kazivao to - u harmoniji sa svojom rodjenom dusom - u lelujavim stihovima.............."
Posted on: Fri, 21 Jun 2013 23:15:21 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015