Od onoga dana kada je rekao da ostajemo samo prijatelji, svako jutro se probudim s nadom da mu je prethodno vece dalo bar jedan dobar razlog da se predomisli, ali ne…On je previše ponosan da popusti jednoj običnoj devojci poput mene. Previše je on ponosan da se javi ili da pokaže da mu je stalo. Ali eto, zato sam ja tu…da gubim ponos za oboje, da mu se javim, da mu svaki dan pokazujem koliko mi je stalo do njega. Pitate se što moji prijatelji kažu na to? Ah, što bi rekli, žrtve su. Po ceo dan me slušaju kako pričam o njemu i svaki put slušaju isto. A uvece? Uvece je najgore, ostanem sama, razmišljam, toliko pitanja u mojoj glavi, a nigde načina da dobijem odgovor. On, naravno, izbegava da prica o…ne mogu reći ’ o nama’ jer to više ne postoji, toga već odavno nema, ali mogu reći ‘o njemu i o meni’. Ali što je najgore od svega, čovek se na njega ne može pošteno ni naljutiti. On je stvorenje koje ne možeš mrzeti, njega samo možeš voleti, ništa drugo. Na kraju ti preostaje samo da čekaš i da se nadaš, ništa drugo. Nena *____* ♥
Posted on: Fri, 28 Jun 2013 21:02:42 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015